Преписка Суда вароши Београда и Управитељства вароши Београда поводом тужбе
Мерјаме, удовице Јозефа Маера Сасона, против Јеврејске општине, због издржавања. Испред јеврејске заједнице иступили су Самуел
Коен и Видај Габај тврдећи да у Београду не постоји јеврејска општина и да због тога не може изабрати своје заступнике у овом спору. Суд је прихватио Мерјамине доказе да општина постоји јер Јевреји београдски имају своју синагогу, школу и имовину од којих убиру приходе, па по томе могу и заступнике именовати.
Слуга касапски Смиљко Боговић оптужен је да је приликом мерења меса преварио Јозефа Финција, Мошу Финција и Морена
Габаја. Управитељство вароши Београда изрекло му је новчану казну. Боговић се жалио
министру унутрашњих дела на висину казне.
Преписка Управитељства вароши Београда, Управе фондова и Министарства финансија о наплати дуга од Аврама Јозефа Конорте у корист Фонда удовичког. Власти су грешком затражиле наплату дуга од Јозефа Конортића. Установљено је да је Аврам Јозеф
Конорта преминуо у Турској. Пошто је његов син одбио да плати дуг, продата је Конортина кућа у Београду.
Допис Кварта дорћолског Управитељству вароши Београда поводом тужбе Хаима Алкалаја, кафеџије на Бит пазару, против војника Арсенија Јовановића, због
напада и неплаћеног рачуна.
Хаим Хананел, јорганџија, поднео је Управитељству вароши Београда тужбу против касапина Сарафа Јаковљевића, јер га је преварио приликом мерења меса. Након саслушања Јаковљевић је кажњен новчано.
Извештај Кварта дорћолског Управи вароши Београда о саслушању Јусе
Босаха, Израила Арона и Самоила Аврамова због сумње да су из Софије донели украдене ствари са
намером да их продају. Именовани су негирали кривицу, а њихово саслушање послато је министру унутрашњих дела.
Исак Казас тражио је од Управитељства вароши Београда да истера из куће његовог сина Јакова Казеса пошто туче и малтретира читаву породицу. Исак Казас потом се жалио Управитељству и Министарству унутрашњих дела против Кварта дорћолског због неизвршавања наредбе о исељењу.
Бенјамин Русо, калфа јорганџијски, тужио је Управитељству вароши београдске
свога брата Израила Јозефа Руса, трговца на Стамбол капији, да не жели са њим да
подели породично наслеђе. Док је Бенјамин био у Влашкој, мајка и брат су му умрли
од колере. Управитељство га је упутило на Грађански суд.
Аврам Б. Хаим, трговац, пријавио је Управи вароши Београда Јована Илића из Железника, јер је своја кола са воловима оставио на улици без надзора. Пролазећи поред кола, во је напао Хаима, поцепавши му капут. Након саслушања оптуженог, донета је пресуда којом је Илић кажњен новчано у корист државне касе, као и да Хаиму исплати новац за оштећен капут.
Саслушање Јакова Бењамина оптуженог за продају ствари на улици, тј. торбарење. Пресудом Управе вароши Београда кажњен је новчано. Део дуга на име казне наплаћен је продајом ствари које су му одузете када је приведен у полицију.
Трговац из Ниша, Нахман Мореновић, молио је Управу вароши Београда да му изда пасош како би се вратио кући. Управа је одузела
Мореновићу турски пасош са којим је допутовао и издала му нови. У предмету се налази турски пасош Мореновића.
Леополд Бреслауер, председник Општине немачких Јевреја у Београду, поднео је тужбу
Управи вароши Београда због незаконитог венчања г. Херца и Сали Винер, које је у
кући доктора С. Попса венчао учитељ јеврејске школе Глик. Бреслауер је ускоро одустао од тужбе пошто је сазнао да је у кући доктора Попса прослављена веридба, а да ће се венчање одржати у синагоги.
Тужба Гаврила С. Којена и Абрахама Левија, аустроугарских поданика, против Андрије Куманудија, због увреде на јавном
месту. Тужба је послата Управи вароши Београда преко Аустроугарског посланства у Србији. Тражено је да се случај истражи и кривац према закону казни.
Самујил Амар и његов син Кучо тужили су Управи вароши Београда Јакова Л. Калмија
и његову жену Рејну, због неплаћене кирије. Они су тражили да Управа заплени њихове ствари док му дуг не врате.
Полицијска истрага по тужби шећерџије Јована Андрејевића против кројача Соломона Азријела
због учињене штете, туче и нанете повреде у Јеврејској мали. Сукоб је настао због
продаје слаткиша јеврејској деци, а Азријел је поднео контра тужбу. Пресудом Управе вароши Београда
утврђено је да нема довољно доказа за осуду, те да обојица треба да плате судске
трошкове.
Трговац Хајим Озеровић оптужио је Исака С. Левија, његовог брата Руфу Левија и шурака Гавру
Којена, Аврама Левија и Петра Живковића да су га отели и покушали да га убију. У
предмету се налазе изјаве сведока, оптужених и тужитеља.
Истрага Управе вароши Београда по жалби Исака С. Левија против Едије Булија због забране руковања касом фирме
"Моша Мацлијах и Були", као што је то предвиђено уговором закљученим између њега и поменуте радње.
Молба Кварта дорћолског Управи вароши Београда да саслуша Исихора Давида Левија по тужби за нанету јавну увреду
коју је против њега поднео Сима Јаковљевић.
Управа вароши Београда спровела је Суду вароши Београда на изрицање пресуде Јакова Мевораха, сарафа из Београда, по пријави Јосифа
Финција, трговца из Шапца, да га је Меворах претукао на Савском пристаништу.
Тужба Ленке Алкалај против Исака Соломоновића због увреде
Управа вароши Београда упућује Суду вароши Београда Исака Соломоновића, ашчију, по тужби коју је, због нанете
увреде, против њега подигла Ленка Алкалај. Соломоновић је ослобођен од кривице.
Тужба против др Полака због нечистоће у кући датој под закуп
Решење Управе вароши Београда по жалби Милана Алексића против др Марка Полака због нечистоће у кући коју издаје
као вешерницу. Полаку је одређена новчана казна и наређено да кућу очисти.
Преписка Управе вароши Београда и начелника Среза ваљевског поводом тужбе Самуела Алва и М. Хајима против Петронија Митровића из Ковачевца, јер им је предао 100 комада животињских кожа мање него што је требало. Коже је, преко оптуженог Митровића, Алву и Хајиму послао Аврам Талви,
трговац из Ваљева.
