Управитељство вароши Београда обавестило је начелника Округа крагујевачког да је издало саопштење о заказаној продаји имања браће Миљковић. О продаји су, између осталих, обавештени и Хаим
Русо и Моша Челебоновић, тутори Аврама Ј. Озера.
Министарство финансија известило је Управу вароши Београда да је Аврам Пучино,
због лошег имовинског стања, ослобођен од плаћања данка почевши од 1881. године, али да мора платити до тада
дугујући порез.
Преписка Управитељства вароши Београда, Суда у Смедереву и Попечитељства унутрашњих дела о парници Стевче Бањалије из Смедерева, против Аврама и Исака Руса, због дуга. Судским решењем одбачена је пријава против браће Русо.
Аврам Сабитај одобрио је Ахиелу Русу и Хајиму Русу да Беји, удовици Давида Адање, предају облигацију. По тој облигацији Аврамова мајка Реина, удовица Сабитаја Аврама, моћи ће од Беје наплатити 2000 гроша, с тим да тај новац потроши на спремање мираза својој ћерки, односно Аврамовој сестри Винучи.
Синови Аврама Сузина поднели су на оверу Управитељству вароши Београда две облигације,
за новац позајмљен Павлу Гаићу из Обреновца и Маринку Рашићу из Јагодине.
Оглас о иступању Хајима Хазановића из ортачке фирме
Оглас о иступању Хајима Хазановића из мануфактурне радње коју је ортачки водио са Аврамом Хазановићем. У предмету се налази потврда о пријави радње коју је наставио да води Аврам Хазановић и обавештење о њеном затварању.
Допис Београдског варошког суда Управи вароши Београда о предлогу Аврама Хајима и Јозефа Фасона, тутора заоставштине Исака Конфина, да се изврши продаја покојникове куће која се налази на земљишту Јеврејске општине. Јеврејска општина пристала је на продају уз услов да будући власник и даље плаћа одређену надокнаду за земљиште. Међутим, тутори су обавестили Управу да су одустали од продаје куће покојног Конфина.
Молба Управе фондова Управи вароши Београда да обавести Ракилу, супругу
Аврама Б. Хајима, да тренутно не може добити тражени зајам од те Управе, пошто нема новаца за те сврхе.
Допис Кварта варошког о изненадној смрти Аврама Б. Хајима који је вероватно од
умро од шлога док је са сином бројао новце на Главној чаршији. Његово тело је
однесено у Јеврејску малу.
Одсек за грађанска стања Народног одбора II рејона града Београда обавестио је правног референта о одрицању од држављанства Адама Давида,
трговца из Београда, Улица војводе Вука 6, ради спровођења одлуке о национализацији имовине страних држављана.
Удружење трговаца мануфактурно текстилне и помодне робе известило је Стечајно одељење Окружног суда да је фирму Коен и Адања - Југословенска мануфактура још раније преузео Леон Б. Јосиф, али да она више не постоји.
Решење Министарства унутрашњих послова ФНРЈ којим се Јакоб Калдерон, студент из
Београда, рођен 1921. у Битољу, и његова жена Адела, рођена Фараџи, одричу
држављанства ФНРЈ,
пошто се
исељавају у Израел чије су држављанство стекли.
Удружење трговаца мануфактурно текстилне и помодне робе позвало је своје чланове да, поводом Дана примирја, присуствују свечаним поменима погинулим борцима из Првог светског рата који ће бити одржани на француском и италијанском војничком гробљу, код споменика браниоца Београда и на јеврејском гробљу. Одржавање помена организовала је Југословенска женска секција Фидака, а позив је упућен Азриелу Левију, Моши Амару, Светиславу Трајковићу и
Јездимиру Милосављевићу.
Молба Министарства унутрашњих послова НР Србије Извршном одбору Народног одбора града Београда за брисање Владимира, Нине и Албертине Кнежић из књиге југословенских држављана. Владимир Кнежић, службеник из Београда, рођен 1909. у Загребу, његова жена Нина и ћерка Албертина одрекли су се држављанства ФНРЈ.
Решење Министарства унутрашњих послова ФНРЈ којим се Алберт Јосиф, студент из
Београда, рођен 1926. године, одриче држављанства ФНРЈ,
пошто се
исељава у Израел чије је држављанство стекао.
Решење Министарства унутрашњих послова ФНРЈ којим се Алберт Камхи, службеник из
Београда, рођен 1915. у Битољу, и његова жена Даринка одричу држављанства ФНРЈ,
пошто се
исељавају у Израел чије су држављанство стекли.
Решење Министарства унутрашњих послова ФНРЈ којим се Алберт Сапорта, његова супруга Олга и деца Јосип и Иван одричу држављанства ФНРЈ, пошто се исељавају у Израел чије су држављанство стекли.
Одлука о одузимању апотекарских концесија Александру Ваги и Фридриху Готфриду
Одлука помоћника бана Дунавске бановине о одузимању апотекарских концесија
Александру Ваги из Великог Бечкерека и Фридриху Готфриду из Велике Кикинде, на
основу Уредбе која се односи на Јевреје и Роме.
29. јул 1941.
ИАБ-481-К25
Спис 1 лист
Одузимање апотеке Александру Вагиу
Министарство социјалне политике и народног здравља известило је Апотекарску комору Београда о донетом решењу којим је апотека Александру Вагие у Петровграду пренета у власништво Јосифа Шварца.
Решење Министарства унутрашњих послова ФНРЈ којим се Александар Милер, адвокат из
Бачке Тополе, рођен
1901. у Београду, одриче држављанства ФНРЈ,
пошто се
исељава у Израел чије је држављанство стекао.
Решење Министарства унутрашњих послова ФНРЈ којим се Александар Самек, службеник из
Београда, рођен 1887. у Копривници, и Паула Самек, рођена Шулц, одричу држављанства ФНРЈ,
пошто се
исељавају у Израел чије су држављанство стекли.
Одрицање држављанства Симе, Франциске и Александра Хајона
Одсек за грађанска стања Народног одбора II рејона града Београда обавестио је правног референта о одрицању од држављанства Симе и Франциске Хајон и њиховог сина Александра, сви из Београда, Влајковићева улица 2, ради спровођења одлуке о национализацији имовине страних држављана.
Решење Министарства унутрашњих послова ФНРЈ којим се Фрања Хамбургер,
електротехничар из
Београда, његова жена Љиљана и син
Александар одричу држављанства ФНРЈ,
пошто се
исељавају у Израел чије су држављанство стекли.
Одрицање држављанства Александре и Војислава Розенфелда
Решење Министарства унутрашњих послова ФНРЈ којим се Александра Розенфелд,
кројачица из
Београда, рођена 1909. у Дебељачи, и њен малолетни син Војислав, одричу
држављанства ФНРЈ,
пошто се
исељавају у Израел чије су држављанство стекли.
Решење Министарства унутрашњих послова ФНРЈ којим се Александра Хершковић,
рођена 1929. у Скопљу, одриче држављанства ФНРЈ,
пошто се
исељава у Израел чије је држављанство стекла.
Молба Министарства унутрашњих послова НР Србије Извршном одбору Народног одбора града Београда за брисање Алисе Вердисхајм из књиге југословенских држављана. Алиса Вердисхајм, ученица из Београда, рођена 1933. у близини Беча, одрекла се држављанства ФНРЈ.
Молба Министарства унутрашњих послова НР Србије Извршном одбору Народног одбора града Београда за брисање Алисе и Мариа Фархија из књиге југословенских држављана. Алиса Фархи, стенографкиња из Београда, и малолетни Марио Фархи одрекли су се држављанства ФНРЈ.
